Симпозијум Енергетике ЕПЦГ НЕТ 2026 био је место окупљања водећих представника енергетског сектора из региона у циљу размене стручних знања и искустава. Кроз панеле, презентације и пословне сусрете, учесници су могли да чују новине из области енергетике, представе иницијативе и додатно оснаже сарадњу у процесу енергетске транзиције и одрживог развоја.
У оквиру симпозијума одржан је и панел ’АИ у електроенергетици’, посвећен могућностима примене вештачке интелигенције у унапређењу ефикасности, поузданости и одрживости електроенергетских система.
Институт ’Михајло Пупин’ је представљао Небојша Радмиловић, који је са осталим учесницима проф. др Владимиром Терзијом, Newcastle University, School оф Енгинееринг, др Владимиром Полузанским, из Института Никола Тесла, др Николом Шекуларцом, из Института за механику флуида из Тулуза – ИМФТ, и др Томиславом Рајићем, са Електротехничког факултета у Београду, дискутовао о савременим трендовима, изазовима и перспективама развоја АИ решења у енергетском сектору. Говорећи о активностима Института „Михајло Пупин“ у области вештачке интелигенције, Небојша је представио два пројекта реализована у сарадњи са Институтом за вештачку интелигенцију, који су примењени у Електропривреди Србије.
„Први пројекат се односио на процену дотока воде на профилима дринско-лимских хидроелектрана. Дримско-лимски хидроенергетски систем са приближно 1400 MW инсталиране снаге учествује са око десет одсто у укупној производњи електричне енергије у Србији. Истовремено, реч је о сливу који обухвата Србију, Црну Гору и Републику Српску, на ком се налази велики број електроенергетских објеката под управљањем електропривреда три подручја“, рекао је Радмиловић.
Током дискусије, истакнута је важност развоја дигиталних близанаца, напредних система за подршку одлучивању и предиктивног управљања, уз očuvanje Human-in-the-loop принципа, који подразумева кључну улогу стручњака у доношењу одлука у одговорности и људске експертизе у критичним процесима. Посебна пажња била је посвећена техничким, организационим, регулаторним и сајбер-безбедносним изазовима и ризицима, будућности АИ у енергетској транзицији и интеграцији обновљивих извора, утицају раста потрошње ечектричне енергије због развоја АИ датацентара и могућности оптимизације.