9.10.2022.Институт „Михајло Пупин“ слави дан рођења човека по чијем имену носи назив пуних 76 година. Том приликом је у Идвору у организацији Дома културе “Михајло Пупин” посебном свечаношћу обележен дан рођења Михајла Пупина.

Свечаности су присуствовали представници Института Михајло Пупин и том приликом овогодишњим лауреатима доделили дипломе за остварене значајне међународне резултате. Свечаност је присуствовао и професор Malcolm Cooper, оснивач асоцијације American Society of Physics.

Више о животу и раду Михајла Пупина, као и о активностима Института „Михајло Пупин“ прочитајте на нашој LinkedIn страници: https://rs.linkedin.com/company/institute-mihajlo-pupin

У наставку текста је дат један омаж животу и раду Михајла Пупина.

9. октобра 1854. године, у малом селу Идвор, ушушканом у прелепом банатском пределу, рођен је Михајло Пупин, један од највећих умова које је свет изнедрио. Одрастао је у земљорадничкој породици где је од својих родитеља Константина и Олимпијаде, као и многобројних браће и сестара научио да вредним радом и трудом тежи испуњењу својих снова.

Иако је постао познат тек када је развио своју успешну каријеру у Сједињеним Америчким државама, Михајло Пупин никада није заборавио своју отаџбину, своје претке, ни село из којег је потекао. Дугачак је био пут до успеха, међутим својом трудом, упорношћу и блиставим интелектом, Михајло Пупин је као један од најбољих студената завршио студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим је у Берлину (1885-1889) докторирао из области физичке хемије. Пуних 40 година је радио на Колумбија Универзитету, као професор физичке математике у одељењу за електротехнику.

Михајла Пупина свет највише памти по 42 проналазака које је успешно патентирао. Међутим, најзначајнији патент, познатији као “Пупинова теорија’’, се односи на повећање домета простирања телефонских струја, којим се штетно дејство капацитета водова, који представља главну сметњу преноса говора на дужим растојањима, отклања постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. Ови индуктивни калемови названи су “Пупинови калемови’’, а процес укључивања у линију “пупинизација’’.

Пупин је био велики родољуб, филантроп, човек који се свим силама трудио да свој родни крај унапређује на сваки могући начин. Подигао је Народни дом и основао фонд у Идвору, један од оснивача једне од најстаријих српских исељеничких организација – “Савез заједничких Срба – Слога” (1909), а 2012. године је постао први дипломата Србије у САД. Као почасни конзул, Михајло Пупин је од 1912. до 1920. године свесрдно помагао успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Србије и касније Југославије и САД. Био је члан многих академија и научних друштава. Био је почасни доктор 16 универзитета у свету. Проглашен је за почасног доктора Београдског универзитета и Загребачког свеучилишта. За научни рад одликован је Едисоновом медаљом 1920. године.

Са друге стране, Пупин је био страствени љубитељ књижевности, а вештином писања је 1924. године освојио Пулицерову награду за аутобиографију “С пашњака до научењака”. Ова својеврсна повест његовог живота на један топао и једноставан начин описује Пупинов животни пут, снове, наде и успехе на којима му се цео свет диви, а остављена је поколењима да је чувају од заборава.

Данас, Институт Михајло Пупин се сећа ис а поносом носи име човека који је свету и својој отаџбини подарио многобројне изуме, патенте и непроцењиву подршку у научном, друштвеном и дипломатском развоју.

Више о животу и раду Михајла Пупина прочитајте на нашем сајту: https://www.pupin.rs/o-institutu/naucnik-mihajlo-pupin/

Топло препоручујемо књиге које је Михајло Пупин написао, аутобиографију “Са пашњака до научењака”, и књигу “Нова реформација: од физичке до духовне стварности”.