Брз начин живота, константна трка с временом и новцем, усклађивање приватног и пословног уме да исрпи човека. Наших 20 колега из предузећа ИМП – Аутоматика је почетком јуна одлучило да направи предах, када су се окупили, договорили и заједно отпутовали на поклоничко путовање у манастир Хиландар и Свету Гору. Наши инжењери, руководиоци, техничари и приправници показали су солидарност и дисали као један све време боравка на Светој Гори, а како кажу, заједништво се пренело и на живот у граду. Иако не делује тако, колеге кажу да је ово путовање било веома једноставно организовати.
„Уз помоћ игумана манастира Студеница, Тихона, успели да обезбедимо боравак на Светој Гори. Смештај, превоз и комплетну логистику која нам је неопходна тамо завршили смо уз помоћ три теелфонска позива. Било је људи који можда нису имали намеру да иду, али кад су видели прилику прикључили су се чиста срца и хтели да крену. Познајемо се јако дуго, али нас је ово путовање додатно зближило. Много нам је значила подршка директора предузећа ИМП Аутоматика Бојана Папића“, каже Бојан Богдановић.
Колеге су обишле манастире Хиландар и Есфигмен, скит светог Андреја и посницу Светог Саве и упознали се са богатом историјом овог светог места. Најхрабрији су се попели на врх Атоса (2033м) који је друга највећа планина у Грчкој, а према неким записима, први Србин који се попео на врх Атоса био је Свети Сава.
„Сам успон је био јако тежак, терен је незгодан, успон константан, али у оваквом тиму где преовладавају колегијалност, солидарност и заједништво, и наравно уз благослов све је било лако. Преноћили смо на врху, са првим зрацима сунца смо сачекали да се разиђу облаци и да се рашчисти хоризонт, сликали смо се са заставом Пупина и кренули назад“, каже Александар Томић
Колега Иван Капор додаје да су све време имали подршку и бодрење од стране остатка екипе која се вратила у континентални део Грчке. „Ми смо тамо присуствовали свим литургијама, акатистима, јутрењима, тамо спавање није редовно као код куће. То човека физички исрцпи, али нас је духовно ојачало. Ми смо се после свега тога одважили и кренули на успон, држали се заједно, помагали једни другима. Дотад смо били другари, а сад смо браћа“, закључује Иван Капор.
