Na novogodišnjoj proslavi za zaposlene u Institutu uručene su nagrade saradnicima koji su postigli najbolje poslovne i naučne rezultate u 2014. godini:
BRATISLAV LAZIĆ
Bratislav Lazić, kao diplomirani inženjer elektrotehnike, već više od trideset godina radi u Institutu. U njegovo bogato radno iskustvo spada učešće u više desetina projekata, i to od faze idejnog projekta do konačne tehničke realizacije, u raznim oblastima, u različitim operativnim okruženjima, ali uvek primenom najsavremenijih tehnologija.
Učestvovao je u projektima:
- Upravljanje saobraćajem u gradskoj mreži u Beogradu i Pekingu
- Praćenje i upravljanje mobilnim objektima primenom GIS i GPS tehnologije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kanjiži, Kostolcu
- Naplatni sistemi i sistemi kontrole pristupa (u Srbiji, Crnoj Gori, Federaciji BiH, Rusiji, Republici Srpskoj, …)
Učestvovao je u razvoju prvog domaćeg sistema za praćenje mobilnih objekata – Sistem PAUK, za koji je Jugoslovenski Informatički savez dodelio Specijalnu nagrada Diskobolos za 1999. godinu.
Bio je aktivan saradnik i na više domaćih i stranih naučno-istraživačkih projekata. U toku dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada objavio je više od 70 radova u domaćim i međunarodnim časopisima i na skupovima i bio je autor i koautor na više od 40 projekata, studija, tehničkih rešenja, prototipova i softverskih aplikacija.
Bratislav Lazić je jedan od autora knjige „Optimal Traffic Control: Urban Intersection“, zajedno sa kolegama Slobodanom Guberinićem i Gordanom Šenborn, koja je izdata 2007. godine u SAD (Taylor&Francis Ltd), a tokom 2012. je objavljena u Kini na kineskom jeziku.
Naš kolega Laza, kako ga svi znamo i zovemo, je izuzetno prijatan, pristupačan i korektan kolega i saradnik. Spreman uvek na samopregorni rad, ali i na šalu i druženje i omiljen je među saradnicima svih generacija.
Bratislavu Laziću se nagrada dodeljuje za izuzetan dugogodišnji naučni i stručni doprinos u realizaciji projekata u oblasti upravljanja saobraćajem.
ACA KRINULOVIĆ
Aca Krinulović je, kao nezamenljivi deo tima Odeljenja naplatnih sistema, dao poseban doprinos u oblasti upravljačko informacionih sistema za naplatu putarine i sistema kontrole pristupa u oblasti upravljanja saobraćajem. Na tim poslovima Aca je angažovan od 2000. godine od kada i radi u Institutu „Mihajlo Pupin“.
Tih i miran, a pri tome briljantan istraživač i programer, odgovoran, posvećen, izvanredan timski radnik, pomagao je svojim kolegama u rešavanju skoro nereševih problema. Zajedno sa saradnicima iz grupe direktno je učestvovao u implementaciji i realizaciji naplatnih sistema u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Republici Kongo. Učestvovao je i u realizaciji sistema za kontrolu ulaska vozila na Beogradskom sajmu, kao i u realizaciji sistema za kontrolu pristupa na saobraćajnim filtrima na Olimpijskim igrama u Sočiju 2014. godine. Ovi projekti, koji su u ekploataciji u pet zemalja i na tri kontinenta, su rezultat timskog rada jedne veoma kompaktne grupe mladih ljudi čiji je i on nezaobilazan i izuzetno važan član.
Nagrada se dodeljuje Aci Krinuloviću za deceniju ipo predanog rada i izvanrednog doprinosa u realizaciji sistema za naplatu putarine i kontrole pristupa u oblasti upravljanja saobraćajem.
Mr GORAN JAKUPOVIĆ
Goran Jakupović je tokom niza godina radio na razvoju i realizaciji real-time aplikacija i sistema regulacije aktivne snage i učestanosti elektroenergetskih sistema. Razvijeni sistemi se nalaze u dugogodišnjoj uspešnoj primeni u Nacionalnom dispečerskom centru Elektromreže Srbije.
U ovom domenu se nalazi i razvojaplikacije za grupnu regulaciju aktivne i reaktivne snage elektrana, sa primenom u HE „Perućica“, HE „Bajina Bašta“ i HE „Đerdap1“.
Goran je, takođe, više godina radio na razvoju i realizaciji aplikacionih interfejsa tehničkih informacionih sistema prema procesnim sistemima SCADA i DCS tipa, sa brojnim praktičnim primenama (u TENT A, svim Regionalnim Dispečerskim Centrima EMS-a).
Poslednje dve godine je radio na razvoju i implementaciji dela podsistema podataka (ABP i GBP) kao i na integraciji SCADA i EMS (Energy Managment System) podsistema u sklopu novog SCADA/EMS sistema čija je I faza uspešno implementirana u Nacionalnom dispečerskom centru Elektromreže Srbije tokom 2013-2014.
Osim zbog prethodno navedenog, nagrada se Goranu dodeljuje i za kontinualnu aktivnost na publikovanju ostvarenih rezultata u razvoju i realizaciji real-time aplikacija u elektroenergetici, kao i za nesebičnu podršku mlađim saradnicima.
ALEKSANDAR MIHAJLOV
U okviru upravljanja razvojnim i implementacionim projektima u elektroenergetici Aleksandar Mihajlov je učestvovao u implementaciji mnogih SCADA sistema. Pri tome je najviše bio angažovan na razvoju aplikativnih komponenti za SCADA softver. U domenu njegove odgovornosti bilo je definisanje hardversko/softverske platforme sistema, a za uspostavljanje softverskog razvojnog okruženja koristio je brojne softverske alate kao što su GIT/CVS, Bugzilla, KnowledgeTree.
Aleksandru pripadaju i velike zasluge za razvoj i implementaciju virtualizovane platforme savremenih centara upravljanja SCADA/EMS tipa, koja je uspešno primenjena u sklopu novog SCADA/EMS sistema u Nacionalnom dispečerskom centru Elektromreže Srbije tokom 2013-2014.
Aleksandar je bio uspešan i kao rukovodilac odeljenja. Uspostavio je Scrum (skram) razvojni okvir u odeljenju, definisao uloge, procedure i alate.
Aleksandru Mihajlovu nagrada se dodeljuje za pokazanu posvećenost i visoku stručnost u razvoju i realizaciji softverskih projekata u elektroenergetici.
TANJA PAJIĆ I KSENIJA MARKOVIĆ
Moglo bi se reći da je u današnje vreme uobičajena pojava da se neko osrednjih kvaliteta uspešnim ličnim marketingom predstavi kao izuzetan i neponovljiv. Sa druge strane, oni koji su pravi biseri nemaju unutrašnju potrebu da se hvale, pa treba nekada i malo sreće da ih pronađete.
Mi smo, pre skoro 3 godine, imali sreću da odjednom otkrijemo dva takva prirodna bisera. Tada su u Institut, nakon zajedničkog školovanja, stigle Ksenija Marković i Tanja Pajić. Odmah smo ih pridružili timu koji je radio na realizaciji projekta mobilnog centra vazdušnog osmatranja. Članovi tima su im preneli početna zanatska, programerska i domenska znanja u zamenu za njihovu, nama tako neophodnu, mladalačku svežinu i entuzijazam.
Često radeći zajedno, poput para pijanista nad istom klavijaturom, stvarale su klasičnu muziku koja prija pomalo ostarelim ušima Instituta. Pokazale su da za efikasan rad nije uvek važno koliko ruku unosi tekst programa, već koliko pametnih glava razmišlja o njemu.
Značajan doprinos Tanja i Ksenija dale su u realizaciji softvera Zemaljske stanice bespilotne letelice tokom 2013. godine a posebno su se istakle u ovogodišnjem razvoju softvera modernizacionog kompleta radara S-600 za potrebe kenijske vojske. Ovu godišnju nagradu Ksenija i Tanja dobijaju zbog ostvarenih radnih rezultata ali još više kao podstrek da istraju u svojim doktorskim studijama i kao stimulans da na uobičajeno efikasan način završe nedavno započeti razvoj simulatora leta bespilotne letelice PEGAZ, čime će Institut, nakon nesumnjivog uspeha funkcionalnog modela simulatora nišanjenja za tenk M-84, otvoriti potpuno novo poglavlje u razvoju simulatora i trenažera i ponovo zauzeti vodeće mesto u ovoj specifičnoj i prestižnoj oblasti.
Tanji Pajić i Kseniji Marković nagrada se dodeljuje za izvanredne rezultate u radu na vojnim i civilnim projektima i doprinos u realizaciji niza softverskih rešenja.
MILOŠ TATAREVIĆ
Dodela godišnjih nagrada je uvek prilika da se kolegama, ali i široj javnosti predstavi uspešan rad i izuzetan doprinos nekog saradnika. Istovremeno, to je i opasna stvar. Opasna, jer se pročuje, čak i izvan Instituta, kako je neko dobar i vredan. A kao što znamo, vrednosti se kradu, bogami, nekada i otimaju. Ovaj put ćemo rizikovati i sebi dopustiti da, nakon pune 4 godine, hvalimo Miloša Tatarevića, sve računajući da tolikog čoveka niko ne može neopaženo da ukrade a nije verovatno ni da će probati da ga tolikog na silu otmu od nas.
Miloša ćemo da hvalimo pažljivo, pazeći da ne otkrijemo do kraja sva oružja iz arsenala kojim raspolaže. Programira i levom i desnom rukom, i jednim i drugim jezikom, sertifikovan je za Alfresco i Abbyy platforme, postavlja i razbija softverske zaštite. U svakom slučaju, kada hoćemo da trajno i nečujno eliminišemo neki egzotičan softverski problem, mi znamo gde teško naoružani Miloš sedi. A onda on na tom mestu ne sedi samo svaki dan, već i svaki vikend, sve dok na najbolji način, ne birajući oružje, jednom zauvek, ne dotuče postavljeni mu problem.
Ova godišnja nagrada Milošu Tatareviću je priznanje za sav dosadašnji doprinos u civilnim i vojnim projektima, kao i za iskazanu stručnost i ljudske vrline.
IVA SALOM
Iva Salom je radila na više složenih projekata od kojih možemo izdvojiti uređaj za distantnu zaštitu namenjen elektroprivredi, više projekata namenjenih zaštiti informacija za potrebe Vojske Srbije, a kao posebno zanimljiv, u smislu spoja primenjenog i naučno-istraživačkog rada, možemo izdvojiti poslednji – goniometarski akustički multisenzorski sistem. Ivin rad je izvanredan primer da je moguć uspešan spoj naučno-istraživačkog rada i rada na komercijalnim projektima.
Pored kreativnosti i studioznosti Ivu krasi izuzetna strpljivost, upornost, temeljitost, istrajnost i posvećenost svakom poslu na kome se angažuje ne žaleći svoje vreme. Naučni radovi koje je publikovala, kao i prezentacije naučnih i razvojnih rezultata izdvajaju se po kvalitetu i uticaju koji imaju na čitaoce i slušaoce.
Uspešan rad na akademskom usavršavanju bi trebalo da rezultira doktoratom u 2015. godini. Znajući Ivu, verujemo da će i taj cilj biti ostvaren! Ostaje da se u to zajedno uverimo na sledećoj proslavi krajem 2015. godine.
Nagrada se dodeljuje Ivi Salom za višegodišnji doprinos afirmaciji primenjenog inženjerskog i
naučno-istraživačkog rada u više oblasti, a posebno u domenu akustike i njene primene u razvoju i realizaciji tehničkih rešenja u praksi.
Dr JELENA VASILJEVIĆ
Jelena Vasiljević je diplomirala, magistrirala i doktorirala na ETF u Beogradu 2000, 2006. i 2012. respektivno. U Institutu radi od septembra 2000, gde je učestvovala na razvoju uređaja za prenos skremblerskih uređaja, registrofona, uređaja za prenos signala telezaštite, bežičnim senzorskim mrežama, itd.
Ali, moram napomenuti, da se ova godišnja nagrada Instituta dr Jeleni Vasiljević dodeljuje prvenstveno zbog dve nagrade koje je osvojila u ovoj godini za softver koji je rezultat njene doktorske teze.
Na 58. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u maju ove godine, zahvaljujući Jeleninom radu, Institut je dobio posebno priznanje KORAK U BUDUĆNOST za oblast SAVREMENE TEHNOLOGIJE za Multifraktalni analizator za klasifikaciju karcinoma.
Za isti softver, koji je razvijen u saradnji sa Institutom za patologiju, VMA i jednim univerzitetom iz Australije, Jelena je dobila najveće priznanje ovogodišnjeg 39. Međunarodnog sajma medicine i stomatologije – plaketu „MEDIDENT“.
Nagrada se dodeljuje Jeleni Vasiljević za izuzetne rezultate u razvoju softverskog metoda DECIM (Detection of Cancer on Image Microscopic) – za pomoć u dijagnostici karcinoma na osnovu specijalne multifraktalne analize slike.