Brz način života, konstantna trka s vremenom i novcem, usklađivanje privatnog i poslovnog ume da isrpi čoveka. Naših 20 kolega iz preduzeća IMP – Automatika je početkom juna odlučilo da napravi predah, kada su se okupili, dogovorili i zajedno otputovali na pokloničko putovanje u manastir Hilandar i Svetu Goru. Naši inženjeri, rukovodioci, tehničari i pripravnici pokazali su solidarnost i disali kao jedan sve vreme boravka na Svetoj Gori, a kako kažu, zajedništvo se prenelo i na život u gradu. Iako ne deluje tako, kolege kažu da je ovo putovanje bilo veoma jednostavno organizovati.
„Uz pomoć igumana manastira Studenica, Tihona, uspeli da obezbedimo boravak na Svetoj Gori. Smeštaj, prevoz i kompletnu logistiku koja nam je neophodna tamo završili smo uz pomoć tri teelfonska poziva. Bilo je ljudi koji možda nisu imali nameru da idu, ali kad su videli priliku priključili su se čista srca i hteli da krenu. Poznajemo se jako dugo, ali nas je ovo putovanje dodatno zbližilo. Mnogo nam je značila podrška direktora preduzeća IMP Automatika Bojana Papića“, kaže Bojan Bogdanović.
Kolege su obišle manastire Hilandar i Esfigmen, skit svetog Andreja i posnicu Svetog Save i upoznali se sa bogatom istorijom ovog svetog mesta. Najhrabriji su se popeli na vrh Atosa (2033m) koji je druga najveća planina u Grčkoj, a prema nekim zapisima, prvi Srbin koji se popeo na vrh Atosa bio je Sveti Sava.
„Sam uspon je bio jako težak, teren je nezgodan, uspon konstantan, ali u ovakvom timu gde preovladavaju kolegijalnost, solidarnost i zajedništvo, i naravno uz blagoslov sve je bilo lako. Prenoćili smo na vrhu, sa prvim zracima sunca smo sačekali da se raziđu oblaci i da se raščisti horizont, slikali smo se sa zastavom Pupina i krenuli nazad“, kaže Aleksandar Tomić
Kolega Ivan Kapor dodaje da su sve vreme imali podršku i bodrenje od strane ostatka ekipe koja se vratila u kontinentalni deo Grčke. „Mi smo tamo prisustvovali svim liturgijama, akatistima, jutrenjima, tamo spavanje nije redovno kao kod kuće. To čoveka fizički isrcpi, ali nas je duhovno ojačalo. Mi smo se posle svega toga odvažili i krenuli na uspon, držali se zajedno, pomagali jedni drugima. Dotad smo bili drugari, a sad smo braća“, zaključuje Ivan Kapor.
