Имали смо задовољство да у Институту ‘Михајло Пупин’ угостимо студенте Високе школе електротехнике и рачунарства (ВИШЕР) и представимо им део пројеката на којима радимо у оквиру привредног друштва ИМП-Рачунарски системи.

Студенти су имали прилику да се упознају са реалним инжењерским радним окружењем и да се упознају са неким реализованим системима – SAWAS/AWOS решења за аеродромску метеорологију, војним симулаторима, потпуно новим Vrange системом виртуелне стрељане, као и да о концептима напредних софтверско-хардверских интеграција.

Посебан фокус био је на практичним изазовима развоја комплексних реал-тиме система.
Увек нам је задовољство да са младим инжењерима поделимо практична искуства и покажемо како изгледа развој сложених система који су у функцији 24/7.

Овог месеца званично је покренут пројекат SAIFA – Serbian Artificial Intelligence Factory Antenna, који координира Електротехнички факултет Универзитета у Београду (ЕТФ), а финансира га EuroHPC Joint Undertaking (EuroHPC JU).

SAIFA је део шире европске иницијативе усмерене на развој нове генерације AI Factory окружења — повезаних система који обједињују инфраструктуру за високо-перформансно рачунарство (HPC), вештачку интелигенцију, напредне апликације, експертизу и капацитете за подршку корисницима широм Европе.

Као српска AI Factory Antenna, SAIFA има за циљ јачање приступа AI и HPC капацитетима за академску заједницу, истраживање, јавну управу, стартапе и индустрију, уз повезивање националних ресурса и експертизе са ширим европским AI екосистемом. Пројекат ће допринети развоју AI апликација, модела сарадње, механизама корисничке подршке и размене знања у складу са новим европским технолошким приоритетима.

Конзорцијум пројекта окупља партнере из академског, истраживачког, иновационог и јавног сектора: поред Електротехничког факултета Универзитета у Београду, као координатора пројекта, конзорцијум чине Институт за физику у Београду, Институт Михајло Пупин, Институт за вештачку интелигенцију Србије, Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије. Заједно, партнери обједињују експертизу у областима вештачке интелигенције, HPC рачунарства, инжењерства, дигиталног управљања и секторских AI примена, стварајући мултидисциплинарни оквир за развој српске AI Factory Antenna иницијативе у оквиру ширег европског AI екосистема. Конкретно, пројекат предвиђа повезивање са постојећим фабрикама вештачке интелигенције — Pharos из Грчке и италијанске IT4LIA.  

Испред Института Михајло Пупин, др Валентина Јанев, Катерина Станковић и Милош Ненадовић представили су активности нашег тима и могућности за интеграцију енергетских сервиса у инфраструктуру Српске фабрике вештачке интелигенције.

Под слоганом „Технологија без маске“ у Београду се од 19. до 22. маја Београдски сајам постаје место сусрета науке, иновација и технологија које обликују будућност.

У оквиру 68. Сајам технике и техничких достигнућа, Институт „Михајло Пупин“ ће и ове године представити иновативна решења на којима су наши истраживачи радили у претходном периоду.

Посетиоци ће моћи да виде и упознају се са новим производима, попут ЛВДТ сигнал кондиционера, преко мерних претварача и иновативног система за свакодневно праћење биљака и пружања информација пољопривреднику о њиховом здравственом стању, до модуларног одашиљача геопозиције за путничка, транспортна и возила специјалне намене и система пружне диспечерске централе .

Биће нам драго да посетите наш штанд у периоду 19-23. маја у Хали 2Ц Београдског сајма и да се уживо упознате са производима Института.

Видимо се!

Наступ Института ’Михајло Пупин’ на овогодишњем сајму TTBD на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду обележило је мноштво разговора, размене знања и дељења искуства које је студентима Саобраћајног факултета из прве руке пренела Софија Стаматовски, мастер инжењер саобраћаја.

Сајам је био прилика да студентима приближимо пројекте, технологије и системе на којима радимо, али и да чујемо њихова интересовања и погледе на будућност транспорта.  Иновације и настају када се споје знање, искуство и нова енергија коју доносе млади.

Захваљујемо организаторима на позиву и радујемо се будућим сусретима и наставку сарадње са новим генерацијаам инжењера. 

Хиљаде дигиталних улаза, мерења, дигиталних и аналогних команди, стотине графичких приказа и хиљаде редова исписаних/повезаних у „ледеру“, довели су до тога да је уз примену контролног система и апликативног софтвера произведеног, креираног и испитаног од стране ИМП-Аутоматика успешно реализован још један велики и значајан пројекат за Електропривреду Србије.

Систем термоелектрана „Никола Тесла“ наставља да испуњава еколошке захтеве применом решења ИМП-Аутоматике. Успешна реализација пројекта резултат је заједничког рада тима који су чинили:

• менаџмент ИМП-Аутоматике,
• искусни пројектанти ангажовани на изради радионичке документације, са дугогодишњим искуством у пројектовању и извођењу у термокапацитетима ЕПС а.д.,
• млади техничари који су своје знање и посвећеност потврдили на пројектима сличне или веће сложености.

Кроз све фазе, од припреме до реализације, тим је обезбедио услове да се систем у потпуности развије кроз апликативни софтвер, учини прегледним и управљивим, те као такав преда колегама из ЕПС-а на даље управљање постројењем за одсумпоравање димних гасова.

Велика захвалност свим колегама из MPW, MPB, ACTIV, MWM/JB, AKILA,  АКИЛА, ГОША, DECO, MERA, IVA, … до наредних изазова!

Робот са вежбама за јутарњу гимнастику, радионице акустике и 3Д штампе, вожња војних симулатора, само су неки од садржаја са којим су могле да се упознају ученице седмог разреда основних школа ’Младост’ и ’Светозар Милетић’ из Београда и деца наших запослених, на обележавању Међународног дана девојчица у ИКТ у Институту Михајло Пупин. 

Девојчице узраста 13-16 година имале су прилику да кроз практичне примере завире у свет технологије. Током обиласка Института учествовале су у радионици коју су организовале наше колеге из Центра за роботику и мехатронику, радионици акустике, упознале су се са радом 3Д штампача и обишле војне симулаторе.
Посебан део програма био је панел са инжењеркама Института, где су девојчице постављале занимљива и интерактивна питања попут ’Шта би била најбоља ИТ супермоћ коју би имала?’ или ’Како би некоме ко никада није користио рачунар објаснила како да пошаље мејл?’ и тако на једноставан начин сазнале које су предности инжењерског посла.
У другом делу, панел је добио озбиљнији тон па су кроз лична искуства и каријерне приче наше колегинице др Ива Салом, др Славица Боштјанчич Ракас , Деа Јелић и Софија Стаматовски, говориле о избору факултета, пројектима и приликама које ова професија доноси, у циљу мотивације девојчица да размишљају о будућности у СТЕМ областима.

„Као Институт који поносно носи име Михајла Пупина, драго нам је да девојчицама приближимо могућности које пружа инжењерство. Посета је организована у оквиру пројекта STREAM IT, усмереног на оснаживање девојака и смањење родних неједнакости у СТЕМ областима. Институт ‘Михајло Пупин’ негује родну равноправност на свим нивоима и представља подстицајно окружење за будуће каријере у ИТ сектору“, рекла је др Сања Поповић Пантић руководилац Центра за истраживање развоја науке и технологије.
Организација оваквих догађаја само је једна у низу активности које реализује Одбор за родну равноправност Института ’Михајло Пупин’, у циљу унапређења родне равноправности и оснаживања жена у ИКТ сектору.

Недавно је завршена ревитализација контролног система реверзибилне хидроелектране ’Бајина Башта’. Тим компаније ИМП-Аутоматика дао је значајан допринос овом комплексном пројекту Електропривреде Србије. РХЕ Бајина Башта је једини објекат у нашем систему који може да и производи енергију, користећи воду са језера Заовине, или да пумпа воду из Перућког језера у Заовинско користећи енергију из мреже. У данашње време, када се све чешће користе обновљиви извори енергије који могу да буду веома нестабилни, ово је од изузетне важности јер се уз помоћ ове реверзибилне електране доприноси стабилности мреже енергетског система Србије.

Руководилац одељења Системи управљања у хидроелектранама, Милан Бједов, похвалио је све колеге које су учествовале на пројекту. „Комплетна екипа која је учествовала на овом пројекту је дала свој максимум, уз свесрдну помоћ колега инжењера са електране, и тиме показала да један овако компликован систем какав је ова реверзибилна електрана може реализовати са домаћим како знањем тако и опремом. Институт Михајло Пупин се први пут сусрео са електраном која може да ради у оба режима, како генераторском тако и моторном режиму, али су пројектанти заједно са изузетно младим колегиницама и колегама из одељења имплементације одрадили одличан посао, и уверени смо, допринели да овај објекат од националног значаја буде успешно у функцији још дуги низ година“, рекао је Милан.

Извршена су детаљна испитивања у оба режима рада, сви редундантни системи функционишу по задатим спецификацијама, те се надамо да је ово само још један у низу успешних пројеката, и да ћемо имати прилику да наставимо сарадњу са ЕПС-ом на будућим пројектима нашег електро енергетског система“, додао је Милан.

Сведочења показују да су многи велики научници били радознала деца. Они који су ту радозналост сачували и у зрелом добу достигли су врхунце науке, попут Михајла Пупина, научника чије име наш Институт поносно носи.

Вођени том идејом, организовали смо породичну посету Музеју науке и технике у Београду, где су запослени повели совју децу. Обилазак је био прилагођен најмлађима, а експонати су постали одличан повод за разговор о томе како настају идеје и како технологија мења свет. 
Посебно је инспиративно било видети експонате који су део историје домаће науке и технологије, попут чувене Београдске шаке и првог дигиталног рачунара ЦЕР-10, који су развијени у Институту Михајло Пупин. 

Сигурно је да ћемо организовати још оваквих посета, јер верујемо да се међу радозналим посетиоцима крије и неки будући инжењер.

Наша земља је у Стратегији развоја енергетике до 2040. године препознала водоник као један од енергената. Да ли ће зелени водоник постати кључни стуб енергетске транзиције? Како ће се развијати његова улога у балансирању електроенергетских система и декарбонизацији индустрије? И где је простор за компаније које развијају напредна управљачка и SCADA решења?

Ово су само неке од тема дводневне међународне конференције “Зелени водоник као путоказ енегетске транзиције”. Посебно место су заузеле теме попут интеграције обновљивих извора енергије, складиштења енергије кроз водоник и развоја флексибилних и дигитализованих енергетских система.

Из Института ‘Михајло Пупин’, конференцији су присуствовали представници ИМП-Аутоматика Владимир Неранџић, Руководилац одељења за инжењеринг у термоенергетским постројењима, Борко Вушовић, водећи инжењер имплементације и Жељко Дамљановић, мастер инжењер електротехнике и рачунарства, како би испратили трендове развоја водоничне инфраструктуре и њене примене у савременим енергетским системима. За Институт ‘Михајло Пупин’ примена водоника као медијума за складиштење енергије отвара простор за примену постојећих и развој нових решења у областима: SCADA и напредних система управљања, оптимизације и балансирања мреже, интеграције различитих енергетских извора и дигиталних платформи и АИ у енергетици. 

Данас се завршава Intertraffic Амстердам, водећа међународна изложба посвећена иновацијама у области друмског саобраћаја и транспортне инфраструктуре.

Током сајма, колеге из Института „Михајло Пупин“ имале су прилику да се упознају са најновијим технолошким решењима усмереним на унапређење безбедности у саобраћају, одрживости транспортних система и ефикаснијег управљања саобраћајем.

Овогодишње издање сајма било је посвећено темама паметне мобилности, дигиталне инфраструктуре и интелигентних транспортних система (ИТС), уз снажан фокус на примену вештачке интелигенције, биг дата аналитике и повезаних саобраћајних система у развоју савремених транспортних решења.