U četvrtak, 31. decembra zaposleni u Institutu su imali dobar povod za okupljanje i proslavu jer je uspešno završena još jedna godina u kojoj je Institut postigao izvanredne poslovne rezultate. Tom prilikom su dodeljene simbolične nagrade najzaslužnijim saradnicima a, kako i priliči, nakon toga je organizovan koktel.
Za postignute rezultate u tekućoj godini nagrađeni su sledeći saradnici:
 |
 |
 |
| Vladimir Nešić | Gordan Konečni | Damjana Dimitrijević |
 |
 |
 |
| Nebojša Balatov | Milan Milanović | Maja Kovačević |
 |
 |
 |
| Marjan Tončev | Miroslav Stevanović | Nenad Antonić |
Vladimir Nešić je svoje prvo radno iskustvo stekao u preduzeću IMP-Telekomunikacije 1999. godine na projektima registrofona i govornog automata, da bi od 2003. godine nastavio svoju karijeru u IMP-Automatici. Kao razvojni inženjer – programer je imao tu sreću i nesreću da prođe svu golgotu prve instalacije u “TE Morava” gde je održavao SCADA sistem “View 6000”. Na ovoj i na sledećoj instalaciji u TENT-u A2 je pravio toliko izmena u rekordno kratkom vremenskom periodu da investitori nisu mogli da poveruju da je sve to delo jednog čoveka, već su mislili da se iza njegovog imena krije celo razvojno odeljenje. Upravo zahvaljujući tim izmenama nastao je novi proizvod, dobitnik monogih priznanja, “SCADA – View T Power”, koji je i dan danas u upotrebi.
Vladimir je još poznatiji po razvoju Atlas Max-RTL uređaja, koji od 2004. godine postaje dominantan RTU uređaj po broju instalacija u trafo stanicama u zemlji i bližem okruženju, a kada su mu 2008. godine dodate i PLC funkcije on vrlo brzo, zahvaljujući svojim tehničkim karakteristikama i prilagodljivosti postaje jedini RTU-PLC uređaj u proizvodnom programu IMP-Automatike.
Kao šef hardverskog odeljenja IMP-Automatike Vladimir je zaslužan i za pokretanje razvoja XBB uređaja koji je već u prvoj godini eksplatacije prodat u seriji većoj od 100 primeraka.
Vladimiru Nešiću se nagrada dodeljuje za inovativan i uspešan rad na razvoju i unapređenju softverskih rešenja i hardverskih uređaja zahvaljujući kojima upravljački sistemi „IMP-Automatike“ besprekorno funkcionišu.
Gordan Konečni je već punu deceniju član našeg kolektiva. Tokom ovog perioda učestvovao je na realizaciji mnogobrojnih projekata u vezi sa sistemima daljinskog upravljanja u elektroprivrednim i industrijskim postrojenjima, različitog nivoa složenosti. Učestvujući na njima, izgradio se kao ekspert u domenu komunikacionih tehnologija u SCADA sistemima.
Njegova samoinicijativa i ubeđenje da ništa nije nemoguće dodelili su mu „sudbinu“ da mu pripadnu najteži projekti. To ga prati od samog početka kada je radio na čelu tima koji je razvijao najsloženiji komunikacioni protokol u upravljačkim sistemima trafostanica. Gordanov perfekcionizam je presudno doprineo da SCADA sistem Instituta i upravljački uređaj Atlas Max postanu konkurentan i nezaobilazan elemenat sistema upravljanja gotovo svake TS u Srbiji i okruženju.
Kao izuzetno korektan kolega i saradnik, uvek je pokazivao spremnost da pomogne i prenese svoja znanja i iskustva drugima, a od ove godine mu je poverena uloga šefa Odeljenja razvoja softvera u IMP-Automatici.
Gordanu Konečnom nagrada se dodeljuje za posvećen kontinualni rad na razvoju i unapređenju sistema daljinskog upravljanja i hrabrost da preuzme veliku odgovornost na stručnom i organizacionom planu.
Damjana Dimitrijević je svoju inženjersku karijeru započela 2011. godine u IMP-Automatici u Odeljenju za inženjering, na poslu revitalizaije termoagregata u najstarijoj TE u Srbiji „TE Kolubara A“, a nastavila je učešćem u velikim projektima revitalizacije sistema upravljanja i regulacije, prvo na još jednom velikom termobloku od 350MW, a potom na seriji hidroelektrana. Radeći na projektima revilatalizacije hidroelektrana, počev od malih agregata na HE „Ovčar Banja“ od 5 MW pa do onih najvećih od 200MW na Đerdapu 1, postala je specijalista za upravljanje i regulaciju hidroelektrana.
U ovoj godini joj je povereno vođenje nekoliko velikih projekata revitalizacije sistema upravljanja, regulacije i mehaničkog monitoringa agregata na sistemu „Vlasinskih HE“. Zajedno sa timom, ovaj zadatak je Damjana uspešno završila, pri tome herojski izdržavši stotinak dana stresnog terenskog rada.
Osim ovoga Damjana je dala i veliki doprinos u pripremi tehničkih rešenja i dokumentacije za učešće na dva velika tendera za revitalizaciju malih hidroelektrana.
Damjani Dimitrijević za izuzetno uspešno vođenje projekata revitalizacije sistema upravljanja, regulacije i mehaničkog monitoringa agregata na sistemu „Vlasinskih HE“ i pripremu tehničkih rešenja za revitalizaciju MHE.
Nebojša Balatov i Milan Milanović su nezaobilazni dvojac ekipe naplatnih sistema. Različitost njihovih znanja i interesovanja je doprinela da se savršeno dopunjuju kada se radi o realizaciji i integraciji složenih sistema naplate.
Na jednoj strani kanua je Nebojša Balatov, sa neobjašnjivo velikim brojem različitih znanja iz raznih oblasti i pre svega zaljubljenik u Linux i veliki poznavalac ovog sistema. Sa svakim novim izazovom se nosi sa izuzetnim žarom, ponekad malo sanjarski kao i svaki „haker“. Njegov veliki doprinos je u poznavanju sistemskih stvari, pa je tako omogućio da se ove godine bez problema stavi u produkciju server naplatne stanice na autoputu Gradiška-Banja Luka u Republici Srpskoj. Pored svih već instalranih naplatnih sistema, u Srbiji i izvan nje, ove godine je poseben doprinos dao u prevazilaženju problema OCR-a na novoinstalranoj zatvorenoj deonici Beograd – Subotica i uvođenju interoperabilnosti u elektronskoj naplati putarine.
Na drugoj strani kanua je Milan Milanović koji ovaj čamac čini stabilnim i ne da mu da se prevrne. Miljenik je kolega i servisera na terenu, jer je njegova odgovornost prema poslu i posvećenost neizmerna, što ga čini pravim „štreberom“. Brz i efikasan, beskonačno strpljiv i detaljan kada treba da se nešto objasni ili da se reši problem na terenu, a pri tom dostupan skoro 24 časa svima. Podjednako je dobar u realizaciji i integraciji sistema, savršeno poznaje sve aspekte i različitosti naplatnih sistema i sistema kontrole pristupa, a njegov izuzetan doprinos je u uočavanju i rešavanju specifičnih problema koji se dešavaju u „živim“ i već instaliranim sistemima.
Zajedno sa Nebojšom je učestvovao u uvođenju interoperabilnosti u elektronskoj naplati putarine i ove godine je dao poseban doprinos u realizaciji naplatnih sistema u Republici Srpskoj i realizaciji nove zatvorene deonice Beograd-Subotica. Zadužen je za kompletan sistem u Srbiji koji je istovremeno i naš najveći instalirani naplatni sistem i to posebno u pružanju pomoći i rešavanju svih spornih i incidentnih situacija.
Nebojša Balatov i Milan Milanović se nagrađuju za poseban doprinos u realizaciji i implementaciji naplatnih sistema i sistema kontrole pristupa u oblasti upravljanja saobraćajem u Srbiji i izvan nje.
Maja Kovačević i Marjan Tončev
Ove 2015. se navršava punih 25 godina od početka razvoja, implementacije i primene Informacionog sistema Utvrđivanje i naplata javnih prihoda (UNJP) za potrebe Poreske uprave Republike Srbije, što predstavlja veliko dostignuće u ovoj oblasti i na ovim prostorima.
Ipak, vreme čini svoje, a trendovi u informacionim tehnologijama su neumoljivi i zahtevaju bolje i savremenije softverske platforme. Počev od 01. januara 2016. godine, postojeći sistem se povlači iz eksploatacije i biće zamenjen novim, boljim i savremenijim, uz obostrana očekivanja i nas i Poreske uprave da će pružiti isti, ako ne i bolji kvalitet u radu, na koji smo naše korisnike već navikli.
Maja Kovačević je naš dugogodišnji saradnik čiji je doprinos u razvoju i unapređenju sistema UNJP, ali i drugih projekata, nemerljiv. Svoje bogato znanje i iskustvo, kao i neizmeran trud, uložila je da se za vrlo kratko vreme sve funkcionalnosti postojećeg implementiraju na novi sistem, uz primenu najsavremenijih softverskih alata i tehnologija.
U tome je imala svesrdnu pomoć svih svojih kolega, ali pre svih Marjana Tončeva, koji se kao predstavnik mlade generacije stručnjaka uspešno izborio i sa najozbiljnijim tehnološkim izazovima.
Maji Kovačević i Marjanu Tončevu nagrada se dodeljuje za veliki doprinos u razvoju informacionih sistema, iskazanu stručnost, predanost timskom radu i kao podstrek da istraju u realizaciji budućih projekata.
Miroslav Stevanović je zaslužio da se njegovo ime posebno naglasi i pohvali za rad na železničkom projektu koji je za sve nas nov, a nećemo pogrešiti ako kažemo i skoro potpuno nepoznat. Miroslav je od prvog dana u timu koji je formiran da realizuje ovaj veliki poduhvat. Sa nevelikim iskustvom, a ogromnom željom i voljom, prihvatio se postavljenog mu zadatka da bude šef gradilišta. Već time ja pokazao da se ne boji velikih izazova iako iza sebe nema veliko radno iskustvo. Njegovo imenovanje na tu zahtevnu poziciju pokazalo se kao pravi pogodak. Provodio je na gradilištu sate, dane, a ponekad i noći. Nije se libio da uzme kramp i pajser da bi pomogao da se posao završi. Usput je naučio i neke veštine veoma specifičnog posla montaže signalno-sigurnosne opreme na železnici.
Rado je prihvaćen kako od kolega iz redova naših mnogobrojnih podizvođača tako i od predstavnika glavnog izvođača radova i železničara kao investitora.
Miroslavu Stevanoviću se nagrada daje za nesebično anagažovanje i požrtvovan rad na projektu izgradnje signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema na pruzi Beograd- Pančevo.
Nenad Antonić je u Institutu, uglavnom, poznat kao osoba zaduženu za kvalitet u preduzeću IMP-Telekomunikacije. Međutim, Nenad Antonić dugi niz godina radi na realizaciji složenih hardverskih platformi gde, osim konkretnih znanja i veština, dolazi do izražaja njegova analitička sposobnost.
Najvredniji rezultat u tekućoj godini njegovog posvećenog i sistematičnog rada (uz veliki angažman i ostalih kolega) je novi proizvod – brojač osovina, koji je dobio svoju prvu implementaciju već u tekućem infrastrukturnom projektu koji realizuje Institut “Mihajlo Pupin” – revitalizacija postojećeg i izgradnja drugog koloseka na pružnoj deonici Pančevački most-Pančevo glavna.
Na osnovu rezultata, možemo reći da je uspešno plovio kroz složeno i ne tako dobro definisano okruženje železničkih signalno-sigurnosnih sistema, skoro jednako dobro kao što, kao entuzijasta i instruktor, jedri kroz vode Mediterana. Za one koji to ne znaju, a možda ih zanima, Nenad Antonić je instruktor jedrenja. Na kraju još samo da izrazimo nadu da može da ponudi neki popust za saradnike Instituta koji bi možda poželeli da se i u jedrenju okušaju.
Nenad Antonić nagradu dobija za veliku posvećenost i sistematičnost u radu na izradi novog proizvoda – brojača osovina za infrastrukturni projekat revitalizacije koloseka na pružnoj deonici Pančevački most-Pančevo glavna.
