Imamo mnogo razloga da budemo ponosni jer je naš kolega dr Goran Dimić dobio nagradu za najbolji rad u časopisu IEEE Sekcije za obradu signala za 2007. godinu (IEEE Signal Processing Society Best Paper Award). Ovo priznanje je do sada dobilo samo nekoliko naših zemljaka, a i to uglavnom onih koji se naukom bave u inostranstvu. Zbog toga je značaj ove nagrade za nas još veći jer je pripala povratniku iz inostranstva, diplomcu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji je doktorirao na Univerzitetu u Minesoti i zatim odlučio da karijeru nastavi u našem Institutu.
Prestižna nagrada IEEE – Medjunarodnog udruženja inženjera elektrotehnike, profesionalne organizacije koja okuplja preko 360.000 članova iz 175 zemalja, se obično dodeljuje nekolicini stručnjaka godišnje i to za najbolje radove iz raznih oblasti istraživanja objavljene u prethodnih nekoliko godina. Goran je nagradu dobio za rad pod naslovom On downlink beamforming with greedy user selection: performance analysis and a simple new algorithm, objavljen u koautorstvu sa N. Sidiropoulosom u «IEEE Transactions on Signal Processing», u 53 tomu, br. 10 u oktobru 2005. godine.
Svečano uručenje nagrade je zakazano za 1. april 2008. godine u Las Vegasu za vreme održavanja 33. Medjunarodne konferencije ICASSP 2008 (International Conference on Acoustics, Speech, and Signal Processing).
Sažetak objavljenog rada:
On downlink beamforming with greedy user selection: performance analysis and a simple new algorithm (O usmeravanju snopa radio talasa od glavne stanice ka korisnicima uz «proždrljivi» algoritam za izbor korisnika: analiza performansi i jednostavni novi algoritam)
U ovom radu razmatra se problem istovremenog slanja različitih tokova podataka radio vezama od glavne stanice ka više korisnika. Osnovna ideja je da se na glavnoj stanici koristi predajnik sa nizom antena zato što se time omogućava stvaranje nekoliko nezavisnih «snopova» radio talasa koji se mogu usmeriti ka prijemnicima pojedinačnih korisnika. Cilj je da se poveća ukupna brzina protoka podataka izražena kao suma kapaciteta pojedinačnih veza za prenos podataka od glavne stanice ka korisnicima.
Posebno nas interesuje važan slučaj koji se javlja u praksi kada postoji više korisnika nego antena na predajniku glavne stanice. U tom slučaju mora se vršiti izbor korisnika kojima će se slati podaci u kratkom vremenskom intervalu, tako da ih bude manje ili jednako broju antena na glavnoj stanici.
Optimalna rešenja ovog problema zahtevaju suviše kompleksna izračunavanja te se ne mogu izvršiti na glavnoj stanici na vreme. Osim toga ona zahtevaju kodiranje podataka za poznate smetnje, tzv. «pisanje na prljavom papiru», koje se može samo aproksimirati u praksi.
Suboptimalna rešenja koriste raznovrsnost radio kanala između glavne stanice i brojnih korisnika čime dostižu značajni deo sume kapaciteta pojedinačnih veza, a imaju značajno manju složenost izračunavanja.
U ovom radu analizirana je ukupna brzina protoka podataka suboptimalnog algoritma zasnovanog na «pisanju na prljavom papiru», koji su predložili Tu i Blam, za slučaj Rejlijevog fedinga. Osim toga, predložen je novi algoritam za izbor korisnika koji ima istu računsku složenost kao i analizirani algoritam, ali umesto «pisanja na prljavom papiru» koristi jednostavan metod usmeravanja snopa koji eliminiše smetnje između tokova podataka koji se istovremeno šalju. Rezultati predstavljeni u radu pokazuju da predloženi novi algoritam postiže samo nekoliko procenata manju brzinu protoka nego što je suma kapaciteta veza, te predstavlja atraktivnu alternativu algoritmima zasnovanim na «pisanju na prljavom papiru».